| Alfa racing |
|
05. Marta 1963 godine, osnovano je mešovito preduzeće pod imenom Auto-Delta od strane dva partnera Carlo Chiti-a i Lodovico Chizzola-e, registrovano u privrednoj komori Udine. Chiti je imao iskustva sa Ferrari-em, dok je Chizzola bio Alfa Romeo diler iz Udina. Auto-Delta je prekrštena u Autodelta S.p.A. Novembra 1964 godine sa ciljem pomaganja i vraćanja Alfa Romeo-a auto trkama posle pauze koja je započela ranih pedesetih godina.
Autodelta se smestila u Feletto Umberto (Udine) jer je diler Alfa Romeo-a, Chizzola, bio stacioniran u ovom malom gradiću u regiji Friuli. Ovde je započela proizvodnja prvih TZ (Tubolare Zagato) automobila sa zaobljenim zadnjim krajem koji je pomagao glatko sečenje i kretanje automobila kroz otpor vazduha. Giulia TZ, dizajnirana je 1959. kao zamena za Giulietta-u SZ, a predstavljena je Juna 1962. Bar 100 automobila je moralo biti napravljeno kako bi automobil dobio Gran Turismo homologaciju. Ukupno je napravljeno 124 komada. Motor je isporučivao 112 bhp iz zapremine od 1600 ccm. Težina praznog vozila je iznosila samo 660 kg, a maksimalna brzina 215 km/h.
Automobil je debitovao na trci 'Coppa Fisa' u Monci, Novembra 1963. kada je spektakularno osvojio prva četiri mesta u kategoriji prototipova. Automobile su vozili; Lorenzo Bandini, Roberto Bussinello, Giancarlo Baghetti i Consalvo Sanesi. Automobil je dobio homologaciju za Gran Turizmo kategoriju početkom 1964. i zabeležio je uspeh u svojoj kategoriji na trci 'Sebring 24 hour' na Floridi (naredne godine, osvojena su prva tri mesta) sa posadom Stoddard-Kaser, zatim su sledili sve veći uspesi. Ponovo u Gran Turizmo konkurenciji klasa do 1600 ccm, na 48-oj 'Targa Florio' trci sa vozačima Bussinello-Todaro, treće mesto u ukupnom plasmanu. Trijumfi se ređaju u trkama; 1000 kilometara na stazi Nirburgring dvojac Biscaldi - Furtmayr i na trci 24 časa Le Mana sa dvojcem Bussinello - Deserti. Giulia TZ je takođe bila uspešna i u reli šampionatu: Francuska posada Rolland-Augias su prošli veoma dobro u ukupnom plasmanu u 'Coupe des Alpes' i 'Criterium des Cevennes'. Zauzevši drugo mesto u ukupnom plasmanu na 'Tour de Corse' i prvo mesto u svojoj kategoriji u 'Tour de France'. Alfa Romeo Giulia Ti Super (Jolly Club) se veoma brzo pokazala kao sila koja dominira u reli šampionatu: De Adamich - Scarambone su bili uspešni u 'Relly dei Fiori', a sa tandemom Cavallari - Munari - na prvom legendarnom reliju 'S. Martino di Castrozza'. Krajem godine, Autodelta se preselila iz Feletto Umberto u Settimo Milanese, kako bi omogućili kompaniji bližu saradnju sa Alfa Romeo-m. U međuvremenu, Balocco je postao test staza za sportska i serijska vozila. Balocco je bilo mesto čije su krivine i pravci bile inspiracija za gradnju najbitnijih trkačkih staza (krivine kao na Lesmo-u, sekcije kružne staze Zolder, Zandvort, le Mans, itd). Prostor koji je ostao ne promenjen još od vremena kada su njime jurišali prototipovi i serijski automobili i dan danas izaziva opijenost emocijama i asocira na uspehe Alfa Romeo-a. Još uvek se može videti 'Bella Luigina' kuća na farmi i obližnja Autodeltina radionica gde su trkački modeli Alfa Romeo-a voženi na pregled. Kućica u kojoj se merilo prolazno vreme po krugu je i dalje na stazi. Iste godine na sajmu automobila u Amsterdamu, a zatim i Ženevi, predstavljena je Alfa Romeo Giulia GTA. Ovo je bila prerađena verzija uglavnom trkačkog modela Alfa Romeo Giulia GT koji je predstavljen dve godine ranije. Slovo A je skraćenica za reč alleggerita (olaksana) i rezultat tog olakšanja je manjak od 205 kilograma skinutih od ukupne težine automobila kroz upotrebu lakih legura oplate, zakivenih za strukturu automobila (bez zvučne izolacije). Trkačka verzija je težila samo 700 kg. Tu verziju razlikujemo od serijske po dvostrukom paljenju po cilindru (dve svećice po cilindru). Serijska verzija isporučuje 115 bhp pri 6000 o/min i maksimalnu brzinu preko 185 km/h, dok je kod trkačkog modela maksimalna brzina skočila na 220 km/h, usled veće isporučene snage koja iznosi 170 bhp pri 7500 o/min. Ovaj model sa 1600 ccm je osvajao tri puta za redom šampionsku titulu u konkurenciji Evropskih proizvođača 1966-1967-1968 i tri titule u konkurenciji vozača sa Andrea de Adamich-em (1966 i 1967) i 1968 godine sa Spartaco Dini-em. Ignacio Giunti je 1967. osvojio Evropski šampionat brdskih trka. GTA je u ovom trogodišnjem periodu dominirala ubedljivo, pobeđujući takođe i u inostranstvu, Americi i Juznoj Americi. Najprestižnije pobede 1967 godine, GTA je ostvarila u šestočasovnoj trci na Nirburgring stazi, osvojivši prvo, drugo i četvrto mesto u ukupnom plasmanu, a takođe osvajajući prvo i drugo mesto u trci 250 milja na Castle Rock-u u Koloradu. 1966. godine, Giulia GTA je osvojila glavnu reli titulu: Arnaldo Cavallari i Dante Salvay su se vratili kući sa trofejom ‘Mitropa Cup’. U 1966-oj godini, Autodelta se udružuje sa Alfa Romeo-m I Carlo Chiti postaje njen direktor. Od tada pa na dalje, Autodelta je postala takmičarsko odeljenje Alfa Romeo-a posvećeno trkama i razvoju novih tehnologija. 1967. napravljen je GTA prototip sa turbo punjačem, namenjen trkama u “Gruop 5”. Motor, razvijen po Autodeltinom receptu, sadržao je dva koaksijalna centrifugalna kompresora, svaki od njih sa uljem teranom turbinom pod pritiskom, koji je obezbeđivala aksijalna pumpa povezana preko lanca sa motorom. Karakteristična osobina ovog motora je činjenica da je bio vodeno hlađen i to ubrizgavanjem vode direktno u usis, kako bi se smanjila temperatura mesavine u komori za sagorevanje. Snaga automobila je iznosila 220 bhp i u toku testiranja u Blocco-u, ova GTA je identifikovana po inicijalima SA (sovraalimentata – supercharged) premašivala je 240 km/h. Automobil je osvojio nagradu 100 milja Hockenheim-a koju je vozio Nemac Dau. 1300 ccm atmosferska verzija automobila je proizvedena 1968. kako bi zadovoljila potrebe “civilnih” vozaca. Automobil poznat kao GTA 1300 Junior Autodelta, je bio nenadmašni trkacki automobil koji je dominirao u svojoj kategoriji četiri godine. Usled specifičnog sistema bodovanja, osvaja sveukupnu Evropsku titulu 1971. i 1972 godine. Proizvodnja GTA Juniora je dostigla 447 primeraka. Trkačke verzije Autodelta-e isporučivale su 160 bhp pri 8000 o/min.
1970. Holanđanin, Toine Hezemans osvaja titulu vozeći Alfu 1750 GT Am (Am skraćenica od Alleggerita Maggiorata – Olakšana Proširena), koja je bila derivat verzije namenjene Američkom tržištu. Telo ovog modela je bilo prošireno na mestima blatobrana kako bi primilo šire točkove. Ovaj model je bio opozicija BMW-u i Fordu, koji su imali motore većeg kapaciteta, ali je često uspevao da prevaziđe svoj nedostatak i preuzme vođstvo. Sledeće godine viđen je dolazak 2000 GT Am, vodećeg svetla u svim trkama i često potpunog pobednika. 1970. automobil je bio pravo iznenađenje uzevši titulu u trci 24 časa na stazi Spa Francochamps, kada je takođe osvojio i “Coupe du Roi” za najbolji tim. Uspeli su trijumfovati u kontinuitetu ukupno sedam godina, zaključno sa 1976 godinom. GT Am je napravljena u nekih 40-ak primeraka.
SPORTSKI PROTOTIPOVI
Prvi Autodeltin model datira iz 1964. godine, a prvi automobil je napravljen 1965. Prvi prototip je proizveden u Alfa Romeu i poslat Autodelti na razradu i dodatne promene koje su proizvođači zahtevali. Automobil je imao četvorocilindrični motor modela TZ2. Ovo je bio velik korak za Autodeltu, koja je nastavila da razvija 1998 cc V8 motor. Ovo je bio prvi Alfa Romeo koji je imao motor integrisan sa menjackom kutijom i prenosom na zadnjoj osovini. Šasija je bila inspirisana aeronautičkim inženjeringom i sastojala se od 3 aluminijumske cevi promera 200 mm u dijametru u obliku asimetričnog slova H, sa gumenim rezervoarom za gorivo. Rezultat je bio 33/2, automobil težak samo 580 kg, sa snagom motora od 270 ks, a mogao je da razvije brzinu od 298km/h.
Automobil je debitovao 12. marta 1967 i pobedio na Fleron time trial-u. Kasnije, 1968. godine, korišćen je u međunarodnom Makes šampionatu i ostavio značajan utisak u Dejtoni, u dvadesetčetvorosatnoj trci – kada su Vaccarella i Schutz zauzeli prvo i drugo mestou kategoriji 2 litra – u Targa Florio. 1968, 33/2 je osvojila 15 otvorenih trka i 6 trka po kategorijama. Značajne pobede u otvorenim trkama postignute su u Vallelungi, Mugellu i Imoli, a da i ne spominjemo prva tri mesta u kategoriji u dvadesetčetvorosatnoj trci u Le Mansu. U Australiji Alfa Tasmania – una Brabham sa motorom iz modela 33, podešenim na 2,5 litra, odnela je 4 pobede u otvorenim trkama zahvaljujući motoru koji je razvijao 315 ks pri 8800 rpm. Sledeća godine, 1969, 33/2 litra osvojio je ukupno 14 prvih mesta, 2 druga mesta i 13 pobeda u klasi. Proizvedeno je 30 trkačkih primeraka , i još 18 «uličnih» primeraka, koje je dizajnirao Franco Scaglione iz Torina, i proizvođeni su je od novembra 1967. do marta 1969. Ovo je bio najbrži «ulični» Alfa Romeo u istoriji jer je osmocilindrični dvolitarski motor od 280 ks mogao da razvije brzinu preko 260 km/h. Visoka cena (9 750 000 ITL) ograničila je njegovu distribuciju i učinila da ovaj automobil ostane auto snova koji su samo neki pojedinci mogli da poseduju. Karoserija je bila od peralumana debelog 1mm, što je smanjilo njegovu težinu na samo 700 kg. Na trkalištu, 33/3 omogućio je Alfa Romeu da se vrati u bitku za generalno vođstvo u soprtskoj kategoriji. Broj tri posle imena modela ukazuje na motor zapremine 3.0 litra. Šasija se razlikuje od one u 33/2 po upotrebi legure Avional-a sa elementima od titanijuma u pojedinim delovima šasije. Novi motor ovog automobila je razvijao 400ks pri 9000 rpm. Šestobrzinski menjač bio je iznad zadnjih točkova i karoserija je bila otvorena. Automobil se prvi put pojavio na proleće 1969. godine i iste godine bio je apsolutni pobednik u Zeltwegu (Austrija) i Enni (Sicilija). 1970, 33/3 bio je 2 u generalnom plasmanu u trci na 500 km u Imoli i u Zeltwegu na 1000 km. Motor je 1971. godine pojačan na 420 ks. Menjač, za koji se tvrdilo da slaba tačka ovog automobila, prepravljen je na petobrzinski, postavljen napred.
Rezultati su se brzo osetili. 1971, 33/3 osvojio je prvo mesto u Brands Hatch-u na 1000 km sa De Adamich-Pescarolom za volanom, Targa Florio sa Vaccarella-Hezemansom, i Watkins Glen šestosatnu trku sa De Adamich-Pescarolom. Ovi uspesi i ostali odlični plasmani doveli su Alfu na 2. mesto u Šampionatu. Autodeltino razvojno odeljenje nije živelo od stare slave, i krajem 1970 imali su spremnu novu verziju sa aluminijumskom karoserijom, poznatu kao 33/3 TT. 1972. godine, posle dugog perioda testiranja, 33/3 TT je zauzeo 2. mesto u Šampionatu. Ali, 33 sve do 1975 godine nije došao do potpunog izražaja. Usavršena šasija i fantastični dvanaestocilindrični motor od 500 ks koje je Autodelta plasirala stvorili su idealne uslove za gotovo totalnu dominaciju. Automobil je «rasturio» svetski šampionat sa 7 pobeda od 8 trka u kojima je učestvovao. U Dižonu, Monci, Nurburgringu, sa Arturom Merzariom i Žakom Lafitom; u Spa Zeltwegu i Watkins Glenu sa Henrijem Peskarolom i Derekom Belom; u Perguzi ponovo sa Merzariom – ovaj put u paru Sa Johenom Masom. 33 TT 12 je proizveden u samo u 6 primeraka.
Glavni konkurenti Alfa Romea su 1976 uzvratili udarac nakon što ih je prethodne godine dotukla, ali se Alfa 1977. godine vratila na tron sa modelom 33 SC 12, pobedivši u svih osam trka sa Arturom Merzariom i Vittoriom Brambillom za volanom.Pored osvojene titule 33 SC12 postavila je brojne rekorde na svim glavnim Evropskim kružnim trkama:
Alfin V12 turbo motor se prvi put pojavio u ovom modelu.U isto vreme Reno je predstavio svoj 1.5 turbo motor za F1.Renaultova turbo masina pogoni jedan TuRbo iz oba reda cilindara, dok je Alfa V12 TuRbo uzela za resenje 2 turbine, jednu po svakom redu cilindara. Ovaj poduhvat Alfinih inzenjera, kopirali su mnogi proizvođači naredne godine. Motor 33 SC 12 razvijao je 520 ks pri 12000 rpm. Motor 33 SC 12 KKK biturbo koji je pobedio na svojoj premijernoj trci u Salzburgu razvijao je 640 ks pri 11000 rpm.
Alfa je napustila trke formule 1 posle ubedljivih pobeda Farine i Fanđa, 1950 i 1951,a na njih se vratila 1976 godine. Martini-Brabham BT 45 sa Alfinim motorom predstavljen je javnosti na stazi Balocco 26 oktobra 1975. Alfina saradnja sa Brabham timom Bernie Ecclestone-a, ostvarena je preko Autodelte koja je snabdevala Brabham dvanaestocilindričnim boxer motorom iz modela 33 TT12. Brabham BT 46 osvojio je 1978 godine Švedski i Italijanski gran pri sa Niki Laudom za volanom.
1976, Alfa organizuje Alfasud Ti šampionat gde učestvuju pomenuti modeli specijalno doradjeni od strane Autodelte. Alfasud kao i sam šampionat postaju veliki hit i trke se organizuju u sve više Evropskih zemalja.1981 Alfusud Ti zamenjuje Sprint. Autodelta je takođe imala ulogu u Formuli 3 sa Alfinim 2000 cc motorom koji je expresno postigao velike pobede u šampionatu. Ovaj motor je bio derivat Alfetinog motora,a za volanom ovog bolida sedeo je Michael Alboreto.
Kada je Autodelta osnovana mnogi vozači koji su kupili Alfa Romeo Giuliu Ti Super i TZ, imali su puno uspeha u reli takmičenjima. Najprestižniji internacionalni rezultat bila je pobeda na Mitropa kupu 1966 godine,a ostvarili su je Arnaldo Cavallari i Dante Salvaz za volanom Giulie GTA.
Lorenzo Bandini, Roberto Buzzinello, Giancarlo Baghetti, Consalvo Sanesi, Andrea De Adamich, Franco Lini, Roberto Bussinello, Spartaco Dini, Armando Cavallari, Dante Salvay, Jacques Laffite, Jean Claude Andreut, Jean Todt, Mario Andretti, Van Lennep, Toine Hezemans, Jackie Icks, Vick Eldfor, Emerson Fittipaldi, Helmut Marko, Peter Revson, Jackie Oliver, Nanni Galli, Hans Stuck, John Watson, Niki Lauda, Carlo Faccetti, Teodoro Zeccoli, Gianluigi Picchi, Ninni Vaccarella, Massimo Larini, Luigi Rinaldi, Patrick Depailler, Umberto Grano, Vincenzo Gazzago, Henry Pescarolo, Rolf Stommelen, Jean Pierre Jarier, Arturo Merzario, Vittorio Brambilla, Derek Bell, Ignazio Giunti, Bruno Giacomelli, Giorgio Francia, Ertl, Jochen Rindt, Udo Schutz, Andrea De Cesaris, Riccardo Patrese, Gerard Berger, Michele Alboreto, Luciano Trombotto, Amilcare Ballestreri, Jochen Mass, Mario Casoni, Lucien Bianchi, Sandro Munari,
Sport Prototype up to 2000 cc World Makes Championship 1969 Città di Enna Cup Vaccarella I 33/2 World Makes Championship 1977 Dijon 500 km Merzario-Jarier I 33 SC 12 RELI USPESI FORMULA 1 |
Autodelta – istorija 
