Mada u pocetku docekan na noz kod ljubitelja italijanskih sportskih automobila jer je zbog njega ugasen fabricki projekat Lancia Stratos, koja je tada bila u naponu snage i mogla jos godinama da pobedjuje, a pri tome bila ljubimac ljubitelja automobila, Fiat 131 Abarth se izborio za svoje mesto u "aleji velikana" jer je predstavljao esenciju onog sto zovemo Abarth-ova dorada Fiatovih automobila. Za razliku od, recimo, Stratosa koji je namenski pravljen da bude reli automobil, Fiat 131 Mirafiori je u osnovi bio sasvim obican, pomalo cak i arhaican auto, bez ikakvih sportskih pretenzija. Medjutim, bas takav je bio odlicna osnova na kojoj je bilo moguce pokazati sve majstorstvo Abarth-ovog tuninga. Rezultat je bio sve ono sto smo voleli kod Abartha - mala serija, velika razlika u odnosu na serijski model, dosta posebnih i jedinstvenih delova ugradjenih u doradjeni auto, vrhunska snaga u odnosu na konkurenciju, vizuelna i karakterna ostrina i agresivnost kao i uspesnost u automotosportu.
Posto je osnova od koje se krenula bila obicna, Abarthov tim strucnjaka predvodjen cuvenim Cesare Fiorio-om, kao sefom projekta i Giorgio Piantom, kao sefom Abarth-ovog trkackog odeljenja, morao je dobro da se pomuci da napravi rasni i uspesni reli automobil koji je trebalo da nasledi slavne pretke i pospesi prodaju Fiata 131, koji je u to vreme bio jako vazan model za torinsku fabriku.
Automobil je pokretao poznati Fiatov dohc dvolitras sa tada neuobicajenih 4 ventila po cilindru. U "stradale" varijanti imao je 140ks/6400o/min i bio je prehranjivan sa 2 dvostruka poprecna Weber karburatora.
131 Abarth imao je potpuno promenjeno zadnje vesanje koje je u najvecoj meri bilo poreklom iz modela 124 Spider Abarth - arhaicne lisnate opruge svakako nisu mogle da se nadju u ovakvom modelu i morale su biti zamenjene...Auto je dodatno prosiren da bi mogao da primi znatno sire tockove, a naravno da je poradjeno na olaksavanju vozila vec u samoj serijskoj varijanti ugradjivanjem plasticnih i aluminijumskih delova.
Radi homologacije izradjeno je 400 primeraka, od cega je 50 bilo namenjeno za reli, a od tih 35 je dobila fabricka ekipa Fiata. Razlika izmedju ulicne i takmicarske verzije je bila u tzv. Preparazione Corsa paketu koji je kostao tadasnjih 33 miliona lira (otprilike tadasnjih 33000 nemackih maraka) bez Kugelfischer ubrizgavanja. Taj paket je podrazumevao dodatno olaksavanje, vece kocnice, preradu vesanja, drugacije povezivanje gasa i kvacila, hladnjak ulja, sigurnosnu opremu, elektricnu pumpu za benzin, zatvarac diferencijala, hidraulicnu rucnu kocnicu, kompletno drugaciju elektricnu instalaciju, svetla, tockove, itd, itd, pa cak i specijalne brisace za vetrobran... Sve to davalo je 230 ks u prvoj trkackoj sezoni 1976. kada je vec na svom debiju na reliju Elba pobedio, pa do poslednje sezone fabrickog tima kada je imao 255ks/8000o/min. Serijski motor od 140ks se proizvodio u Fiatu, trkacki kod Abartha-a, dok je montaza celog auta izvodjena u Bertoneu. Karoseriju je, inace, dizajnirao karoserista Colucci.
Fiat 131 Abarth osvojio je 3 titule svetskog sampiona u reliju 1977, 1978 i 1980 sa Markku Alen-om, Timo Salonen-om i Walther Rohrl-om za volanom. 1980. godine auto je bio skoro nepobediv jer je pobedio na cak 7 relija u svetskom sampionatu. Izuzetne uspehe imao je i u evropskom i nacionalnim reli sampionatima.
Pogledajte lep omaz legendi relija...
... ed&search=
