Ovo bi mogla da bude prica iz serije “vozili smo za vas”, Alfa koju ne vidjate svaki dan ili kao podsetnik gde da ulozite 1.000.000 € ukoliko zelite nov automobil koji nece proci nezapazeno. Ipak, zvuci trivijalno. Pred primerkom koji izgleda kako izgleda, koji je (vec sam podatak je impresionantan) proizveden u samo tri primerka (u roadster verziji) i o cijoj vrednosti vec govori podatak da su sva tri primerka sacuvana u u savrseno voznom stanju.
Gospodo, pred vama je (nazalost samo u web izdanju) Alfa Romeo 6C 2300B Pescara-Worblaufen, jedini primerak koji je u zemlji porekla, u svakom pogledu kao juce isporucen i verovatno namenjen jos dugom mehanickom bitisanju, izmamljivanju uzdaha, i autenticnoj ekstazi koju izaziva umetnicko delo.
Poneko smatra da dela industriskog dizajna ne zasluzuju epitet umetnickog dela, ali pred pojedinim ostvarenjima ljudskog genija, svaki drugi sud je pogresan.
Podjimo redom. Jos je dobri Henri Ford zakljucio da se pred masinama iz Portella skida sesir u znak postovanja (to je bilo ipak u vreme kada je Alfa nesto bolje stajala na lestvici mehanickog i estetskog imidza) i ako to prihvatimo kao tacno, onda ostaje da se tom inzinjerskom cudu doda manijakalno dobro skrojeno odelo “svajcarskog Pininfarine” '30tih godina proslog veka, i rezultat je (po misljenju mnogih) najlepsi automobil ikada napravljen ljudskom rukom.
Istorija dizajna, govori o talentovanom krojacu karoserija po meri i zelji koji je na periferiji Berna u predgradju zvucnog imena-Worblaufen, tih '30tih godina pokrivao sasije Bugattija, Bentlija Delahaja, Lagonde, Talbot-Laga i naravno Alfe, svima koji su imali dobar visak love i zelju da ih primete na ulici. Majstor za oblacenje vanseriskih automobila se zvao Fritz Ramsier i kao svaki dobri svajcarac imao je solidan nos za biznis.
Za kucu iz Portella (predgradje Milana gde je rodjena Alfa) genijalni projektant motora, Vittorio Jano, konstruisao je tih ranih '30 godina, za to vreme neverovatno moderan motor koji je u svojim verzijama od 6 i 8 cilindara u redu, sa dve bregaste osovine u glavi motora (!), profilisanim komorama i sirokom upotrebom lakih legura u izradi, bio bar pola veka pred ostatkom planete. Zapremina je (za ono vreme) bila u granicama srednjih vrednosti (od 2300 do 2900 ccm) a specificna snaga kao i obrtni momenat u vrhu tadasnjih mogucnosti. Sve to je bilo montirano na solidno cvstu sasiju sa nezavisno ovesenim tockovima i vec tada nekom vrstom antidive geometrije ovesa. Koktel za top sportsko vozilo je bio pripremljen.
Automobil u nasoj prici je bio pokretan sestocilindricnim motorom od 2300 ccm koji je razvijao u “mirnoj” verziji 95 KS, bio apsolutno “sportski” nastrojen za svoje vreme, a u verziji koja je ugradjena u ovaj roadster bio je “friziran” na 115 ks, sa kompresijom 7.8:1 i krsten “Pescara” u cast trostruke pobede na 24 sata Pescare koju je sa karoserijom Touringa ostvarila Alfina scuderia '36 godine upravo sa tom sasijom i tim motorom.
Ramsier je shvatio koju sasiju i koji motor ima pred sobom i kupio je 30 sasija sa motorima koje je sredjivao po posebnim zeljama svoje klijentele.
Pred samo izbijanje rata, 1938-39 godine Alfa je u poslednjoj isporuci u zelenu Svajcarsku, poslala i 9 motora 8C 2900 Mille Miglia koji su bili takmicarski biseri, ali je dolazeci rat sa svojim zahtevima u preorijentisanju industrije uskratio Ramsieru dalju saradnju.
Mnogi Alfisti izmedju dva motora, 6C i 8C, prednost daju nervoznijem i zivljem 6C 2300B (od '37 i 2500 6C takodje zvan Mille Miglia, jer je bio ugradjivan u takmicarska vozila scuderie) ali je pitanje izrazito akademskog karaktera jer su i jedan i drugi motor bili na korak od savrsenstva.
Model sa kojim sam imao srecu i cast da ucestvujem na par istoriskih trka (vise kao izbor miss nego stvarno mrcvarenje ovih retkosti cija je vrednost skoro neizmerna) je bio snabdeven sa cetvorobrzinskim nesinhronizovanim menjacem (stari dobri medjugas iz brzine u brzinu i nazad), razvijao je do 160 kmh, i zaustavljao svoju masu od 1280 kg sa cetiri retifikovana aluminijumska dobosa u granicama koje su se bitno povecavale sto su se kocnice vise grejale i pokazivale tendenciju ka fadingu. O servo uredjajima je nepristojno govoriti, a “sporting” Pirelli 135X18 vec svojim dimenzijama govori o “gripu” koji je automobil proizvodio. Kuplung je razumno mek i razumno kratak tako da to ne predstavlja problem, i auto krece bez napora i problema na svakom nagibu. Obrtni momenat (3500 rpm) je prirodan u svakoj brzini i motor je iznenadjujuce elastican za svoj sportski karakter. Zvuk je u visim rezimima prijatan i skoro prepoznatljivo Alfin dok je ispod 4000 skoro prihvatljivo tih.
Ono sto je izvesno, je da svaki izlazak u bilo kom delu sveta u Worblaufen 2300B 6C, izaziva istu paznju kao recimo gola Nicol Kidman pred nekim izlogom u centru. Ljudi cak i ne komentarisu. Jednostavno se skupe i gledaju. Na odmoru u Bologni, prisli su nam na trgu svatovi nekog vencanja i zamolili nas da se mladenci slikaju pored kola. Provezli smo ih oko centralnog trga na ushicenje fotografa. S obzirom da je automobil strogi dvosed, mlada je sedela pored mene, a mladozenja stajao na papucici ulickan i presrecan.
Za kraj ostavljam podatak da je unutrasnjost presvucena crvenom kozom i da u dovratku sa obe strane postoje male vazne za cvece. Druga vremena definitivno...
P.S. Automobil je deo kolekcije commendatorea Gian Luigi Boccie, dragog prijatelja cijoj uspomeni posvecujem ovaj tekst.
