Prva pojavljivanja trkačkih Alfa Romeo automobila na prostorima bivše Jugoslavije.

DEO PRVI

Tekst napisao: Marko Minić - OMP

Sve činjenice i priče su marljivo sakupljane od strane gospodina Minića, ukoliko imate dodatnih informacija, slika ili već korekcija za određene segmente istorijata, molimo kontaktirajte redakciju kluba.

Obzirom na dugu i bogatu trkačku istoriju Alfa Romeo automobila, logično je da su pojedini modeli obišli mnoge svetske i evropske staze, te samim tim nisu zaobišli ni našu zemlju.
Za sve koji ne znaju ali i one koji znaju, da se podsete; Alfe su uspešno nastupale i  na našim prostorima od kraja 60-ih pa sve do danas, praveći izvanredne rezultate kako na kružnim tako i na brdskim stazama.
Za volanom Alfe su sedela mnoga poznata imena domaćeg auto sporta, koja su pored toga bila zapažena i u svetu. As do asa se ređa; Sead Alihodžić, Drago Regvart, Mladen Novak, Paja Komnenović, Mikica Vesnić i mnogi drugi...

Prvo pojavljivanje Alfa Romeo automobila na auto trkama širom prostora bivše Jugoslavije, datira još od Beogradske trke oko Kalemegdana; 3. septembra 1939. godine, gde je sa alfom 8C 2600 nastupio Rumun , Žan Kalcianu.

Trka se vozila 15 krugova, a vozena je po kaldrmi dugačkoj 2794 metra. Kalcianu je imao vreme od 23 minuta i 38 sekundi uz prosečnu brzinu od 106.4 km na sat. To je bilo prvo i kratko pojavljivanje Alfe na našim prostorima... Posle pauze od preko 20 godina, Alfa se ponovo vraća na domaću trkačku scenu i ostaje duže vreme tj. sve do danas sa povremenim pauzama u sezonama.

Tokom 60-ih i 70-ih godina na trkama je dominirao model Đulija Sprint, popularna Juniorka. U svojim verzijama GTA i GTAm je bila veoma ozbiljan i konkurentan trkački automobil koji se uspešno nosio i sa mnogo prestižnijim i jačim markama i modelima svetske auto-industrije.
Krajem 60-ih naše trke su posećivali vozači iz Evrope i tad je počelo prvo ozbiljnije pojavljivanje trkačkih modela iz ergele Alfa Romeo na našim prostorima.
Na Beogradskom Ušću je, tri godine za redom (1967. 1968. i 1969.) održavana „Velika Nagrada Beograda“ , trka koja se bodovala za kup Evrope na kojoj se pojavljivao veliki broj Alfi GTA.
Za volanom koji ponosno krase krst i zmija, sedela su vozačka imena poput Enrika Pinta( startni br. 27 na slici), Karla Fačetija (startni br. 31), Jiržija Rosičkog, zatim austrijanac Gitlib Herald pa čuveni Injacio Đunti,

(startni br. 44),  Spartako Dini (šampion Prvenstva Evrope turističkih automobila te godine u diviziji II sa alfom 1600 GTA), Lučano Rojati, Nemac Rajnhard Šencel, Toni Peniconi (startni br. 25), jugoslovenski vozač Ivan Seman sa Alfom Đulijom Super, itd.
Vožene su u klasama do 1300 i do 1600 kubika a glavni rivali su im bili Mini Kuperi, NSU, BMW Alpine i Ford Eskort, automobili koji su tada zajedno sa Alfom bili u samom vrhu širom Evrope na raznim državnim prvenstvima.

Jedan od domaćih vozača koji je da tako kažemo, prezentovao ovaj automobil u punom svetlu na našim stazama je bio čuveni Sead Alihodžić, poznatiji pod nadimkom Sejo. Na stazama širom Jugoslavije dovodio je svoju "Juniorku" do samih granica, često vozeći i na tri točka što je bilo karakteristično za ovaj model.

Karijeru je započeo u bmw-u ali 1971. seda za volan iznajmljene alfe 2000 GTAm sa kojom osvaja treće mesto u generalnom plasmanu te godine.

Posle izvezene jedne sezone, Alfa je vraćena nazad u Italiju a od italijanskog tjunera Balducija nabavljena je Alfa 1300 GTAJ. Tu alfu je pre Seada vozio italijan Alberto Pono, vozač i mehaničar u Alfi, koji je zajedno sa Santinom Balducijem radio na pripremi tog auta za italijansko prvenstvo. Posle promena homologacije u italijanskom prvenstvu Pono više nije mogao da nastupa sa tim autom zbog troškova ulaganja u motor i ostale detalje koji su pratili izmene u homologaciji pa je rešio da proda auto. Alfa dolazi kod Seada sa kojom je on nastupao narednih sezona u šampionatu Jugoslavije.

Jedna od karakteristika ovog vozača je da nije znao da odustane i popusti gas ni u trenucima kad je imao ogromnu prednost nad rivalima, to ga je često koštalo pobede. Jedna od trka gde Alfa nije izdržala njegovo forsiranje do samih granica je i trka u Sarajevu 1975 godine.

Sejo je od početka stekao veliku prednost nad rivalima, napravio najbrži krug i oborio rekord staze ali ni to mu nije bilo dovoljno pa je i usled gubitka rada jedne od svećica nastavio da vozi. U 17. krugu motor nije hteo dalje, odustaje zbog stradanja klipa i završava trku pre kraja. Pobedu odnosi Robert Lang takođe za volanom Alfe 1300 GTA koji je na prethodnoj trci u Zagrebu imao sličan problem kao Sead.

Na jednoj od sledećih trka u Slavonskoj Požegi, je takođe bio ubedljiv i opet oborio rekord staze. „AMK Dinamo“ iz Zagreba ulaže prigovor na tehničku ispravnost Seadove Alfe, međutim komisija ne nalazi nikakve neregularnosti, a Sejo osvaja drugu šampionsku titulu na kružnim stazama.

Još dve zanimljivosti vezane za ovog vozača su i kazna zabrane trkanja u trajanju od šest meseci posle jednog incidenta sa Regvartom na beogradskom Ušću, kao i to da je od strane Autodelte nagrađen zlatnom medaljom za postignute rezultate.

U međuvremenu, do isteka kazne, Sejo prelazi u reli vode gde nastupa za volanom vw bube da bi se već sledeće godine vratio kružnim trkama.

1976 i 1977 prelazi za volan jednoseda, prvo formula 2 a potom u formulu „super fau“.

Kada je Sejo prešao u formulu „Super Fau“, svoju Alfu je ustupio svom tadašnjem klubu AMK Željezničar, da bi je potom vozili mnogi vozači poput; Joze Bogdanovića, Rasima Hora i Fadila Kadića kod koga je i završila svoju trkačku karijeru posle ozbiljne havarije na motoru (izletanja klipnjače kroz blok). Taj auto su pokušali da osposobe neki tadašnji takmičari i mehaničari ali je na kraju pred rat u Hrvatskoj, bar ono što je ostalo od nje, uzeo Miroslav Milutinović "Kvisko" u nadi da je osposobi i vrati u neko pristojno stanje. Čuvenu Juniorku je zajedno sa još par školjki koje su čekale restauraciju, ostavio na iznajmljenoj zemlji u Lukavici kraj Sarajeva.

"Kvisko" se ubrzo iz Sarajeva seli u Beograd gde je boravio par godina ali se posle izvesnog vremena vraća kako bi obišao svoje mezimice, da bi saznao za tragičnu sudbinu istih; vlasnik tog komada zemlje je sve njegove automobile prodao u staro gvožđe. Ceo scenario ukazuje na jednu od najtužnijih priča koja je zadesila zvezdu auto trka na prostorima bivše Jugoslavije.

Pored pomenute Alfe, na našim stazama je nastupalo još nekoliko njih tokom 70-ih godina. Jedan od Seadovih velikih rivala pored Langa, bio je i Drago Regvart koji je nastupao sa Alfom 1300 GTA i 2000 GTAm. Učestvovao je i u Evropskom šampionatu turističkih automobila praveći odlične rezultate. Takodje je nastupao i na trkama “4 sata Monce”.

1972. je na toj trci nastupio zajedno sa italijanom Invernicijem u crveno žutoj 1300 GTA spremanoj kod tjunera Balducija.

Sledeće godine je bio za volanom crveno bele alfe 2000 GTam a društvo mu je pravio Robert Lang. Na toj trci u Monci, od ukupno 26 takmičara, imali su 20. pozciju na startu sa vremnom 1:50.800 a trku maestralno završili na prvoj poziciji u klasi i sedmoj u generalnom plasmanu što je bio fantastičan uspeh.

1973 godine nastupio je i na tradicionalnoj trci turističkih automobila koja je vožena na aerodromu u Beču gde je Regvart bio brži od svih Austrijskih vozača i time zaslužio da naredne godine bude opet pozvan na tu trku.

1974 godine Alfa se ponovo pojavljuje na trci “4 sata Monce” ali Langa zamenjuje Miroslav Nosse.

Česti incidenti između Regvarta i Alihodžića i vožnja na „žilet“ su činili svaki njihov nastup veoma zanimljivim i neizvesnim. Njihovi okršaji su se nastavili i kasnije, kada je Drago prešao za volan Fiata 128 sport kupe.

Nastavak sledi, uskoro...